Историјат

Почетак функционисања Покрајинских робних резерви везује се за одлуку Председништва СФРЈ из априла 1974. године. Том одлуком је утврђено образовање сталних робних резерви на нивоу тадашњих социјалистичких република и социјалистичких аутономних покрајина као и општина. Након доношења ове одлуке, донет је Закон о робним резервама САП Војводине.
Тадашње Покрајинске робне резерве основане су у складу са Уставом САП Војводине и Законом о покрајинским робним резервама. Располагале су изузетним количинама како стратешки важних роба тако и осталих врста роба. Садржале су у себи пољопривредно – прехрамбене производе, индустријско – непрехрамбене робе као и тзв. интендантску опрему. То је практично значило да су Покрајинске робне резерве садржале близу стотину врста робе у укупној вредности од преко 250 милиона немачких марака.
Ради побољшања законске регулативе Скупштина САП Војводине 03. новембра 1982. године доноси нови Закон о робним резервама. По том Закону су Покрајинске робне резерве функционисале све до укидања 1992. године. Наиме, Влада Републике Србије 1992. године доноси одлуку којом Покрајинске робне резерве престају са радом. Том одлуком комплетна имовина Покрајинских робних резерви прелази у власништво Републичких робних резерви којом приликом оснивају одељење у Новом Саду. То значи да у периоду 1992 – 2002. године Покрајинске робне резерве нису постојале.
Усвајањем Закона о утврђивању одређених надлежности Аутономне покрајине Војводине (тзв. “Омнибус закон”), стекли су се услови за поновно формирање робних резерви на нивоу АП Војводине. У складу са поменутим Законом Скупштина АП Војводине 2002. године доноси “Одлуку о делокругу, организацији и начину рада Дирекције за робне резерве АП Војводине”, (Сл.лист АПВ бр. 10/2002).
По тој одлуци Скупштине АП Војводине Дирекција за робне резерве АП Војводине функционисала је до доношења “Покрајинске скупштинске одлуке о Дирекцији за робне резерве АП Војводине”,(Сл.лист АПВ бр. 54/2014) по којој функционише и данас.